,Прије мајчинства знала сам колико је битно да жена има вријеме за себе. Уласком у мајчинство, сазнала сам да је и даље жена потребна себи, али је исто толико, и више у првим годинама потребна дјетету. Потребно је пронаћи добар баланс између тих потреба и унијети још више свјесности и присутности у свој живот, јер сад постајеш одговоран и за то како се ти осјећаш и како се дијете осјећа. И природа се о свему постарала. Као што је природа дала снагу и љубав мајци да куца са два срца кроз 9 мјесеци, исто тако се постарала да јој да надљудску снагу кроз мајчинство. И искрено то мислим, јер моји капацитети у току мајчинства су порасли јако. Све оне ствари које су ми биле скоро незамисливе, за које сам мислила да немам снагу, кроз мајчинство су добијале крила. Наравно, да је било оних тешких тренутака, кад дјете плаче;  ти га носиш и не знаш шта ћеш од себе, јер ништа не успјева. Кроз те тренутке, ако допустиш себи да уђеш дубље у њих, ти постајеш ближа један корак и себи и дјетету. Кад би ја допустила себи да се исплачем од силине те емоције, и дјете би се врло брзо умирило. Оно што хоћу да кажем, кроз ту моју искрену предају дјетету и његовим потребама, и ја сам ушла у оне дубоке личне дјечије ране, али се и вратила и у љепоту свог дјетињства. 

Оно што ми је било истински битно кроз све те тренутке јесте да чујем дјете у сваком тренутку, и да разумијем да је његова природна потреба и право да ме треба јако пуно у првој години живота и још годину двије послије, али за нијансу мање. И ту сам осјетила искрено из душе, да би вољела да су моји родитељи имали више капацитета и осјећаја за моје истинске потребе, за моја осјећања и дјечији свијет и дјечије проблеме. Дјечији проблеми су другачији од оних који имају одрасли, али нису ништа мање важни. 

Захвална сам Богу и животу на искуству мајчинства и уживању у једноставним стварима, које ми је оно донијело, као и још једном јаснијем и свијеснијем сагледавању живота.

Зашто ово све пишем овдје и сада? Зато што ја сад послије мајчинства имам потребу да све оно што сам радила до сада подигнем на један виши степен свјесности и приступачности, да представим себе још искреније и аутентичније. Искрено се надам да ћу успјети. А успјех ми је ако сам инспирисала једну или двије жене на путу, да живе искреније и чистије себе, и са мајчинством и без њега. 

P.S. План ми је био да пишем, о природној козметици ЛеТа, и јесам један део, али прије него што та прича о природној козметици оде у етар, ова о мајчинству је хтјела да се исприча прва, као преломна тачка мог даљег пословања и живота. И овдје бих још додала, да сам овдје подјелила искрено своје унутрашње увиде и искуство, без жеље да неком “солим памет”. Ето толико од мене по овом јављању, ја сам испунила своју потребу, кад сам ово подјелила и могу сада да наставим даље са бизнис моделима и плановима, првим производима и неким новим јога часовима. 

С љубављу, 

Марија 

 “Чувајмо Земљу и природу на њој, јер их нисмо наследили од својих дедова и очева, него смо их позајмили од својих потомака. Поглавица Бик Који Седи”

На данашњи дан Планете Земље, ја желим да напишем једно писмо Нашој Вољеној Планети.

Драга Плането Земљо,

ти си наше једино станиште, и хвала ти за сва дивна мора, ријеке, језера, шуме, ливаде, пашњаке, њиве, планине, плодне равнице, брда, долине, плаво небо, сунце и звијезде; за ваздух који удишемо и за цјелокупни живот који живимо. Заборавимо, често, колико си дивна и дарежљива, колико природних пупољака и плодова нам дарујеш сваке године, а ми увијек незахвални и незадовољни, све то заборављамо, и трујемо твоју утробу, гомилама и гомилама отпадa, нафте, пластике, кеса, и са чим не још, не смијем све ни да набројим. И ето, ти опет сијаш, и грејеш нас, и твој цвијеће и даље мирише, онима који желе да те чују и осјете. 

У име свих Земљана, кажем ти, опрости нам, не знамо шта радимо. И ево ја и даље вјерујем, Драга Дивна Плането, да се будимо и да желимо да те његујемо и додирујемо, желимо да те сачувамо и очистимо за нашу дјецу и њихову дјецу и дјецу њихове дјеце. Сви су они твоји будући становници и немамо право да те толико трујемо. Опрости нам још једном и прими захвалност и љубав, за све деценије и вјекове које нас стрпљиво чуваш и чекаш, да се пробудимо и схватимо колико је лијепо и сигурно у твоме загрљају, колико је лијепо јести твоје плодове, који расту из тебе, а не оне индистријске и пластичне, само лијепо  упаковане, у неке најлоне и кутије, које ћемо већ следећи трен бацити. Хвала ти за толике изворе питке и живе воде, који ме уздрављују и оживљују. Хвала ти, хвала ти, хвала ти … 

И ево на крају, ја ти обећавам да ћу да носим један цегер умјесто много кеса, и да купујем и узгајам твоје плодове, и нећу да гомилам беспотребни отпад, који трује тебе Лијепа Плането, али и све нас, твоје становнике. 

Само ЗаЈедно и свјесно можемо да учинимо овај свијет и ову планету још једним љепшим мјестом за живот усклађен са природом и њезиним законима који су вјечни. 

Хвала ти Плането Земљо. Волим те. 

Записа једна Марија, у име свих нас …

22.04.2021.

У данашње вријеме, кад је информација доступна, и не само доступна, већ смо преплављени са много различитих, често контрадикторних информација, вјерујем да нам је главна обавeза према Богу и себи, да коначно почнемо мислити својом главом и осјећати својим срцем, и да измиримо у себи главу (ум) и срце (осјећаје), како би научили да слушамо онај ИЗВОРНИ, ИСКОНСКИ И ПРИРОДНИ ОСЈЕЋАЈ који извире у сваком од нас. И тај осјећај, кад га спознамо и почнемо да му вјерујемо, омогућава нам да истински мислимо својом главом, и да не будемо манипулисани ни са медијима, ни са интернетом. Бићемо у стању да врло брзо и лако препознамо, да ли нека информација вибрира ка истини, или је то још један манипулативни корак, оних који би да владају човјековим мислима.

Зашто ово пишем? Јер свако за себе најбоље зна истину, и има право по свом рођењу на слободу избора. Ако му је Бог дао, вјерјем да ни један човјек на планети не може да је узме, ако му то не дозволимо. Ово вријеме у којем живимо је врло изазовно, и учи нас многим лекцијама, али рекла бих да је прва и основна да се вратимо себи, свом природном биоритму, своме срцу и да вјерујемо сами себи. Понављам, свако за себе најбоље зна истину! Јер нико други није ходио твојим ципелама, није носио твоја увјерења, имао твоју породичну карму и слично.

Могу рећи, из мог искуства, да ми је Бог дао (и незмјерно сам му захвална на томе), да одрастам кроз природну храну, природу и слободу, бар у првим годинама свога живота. И то ми помаже, да пратим тај природни биоритам и да сам врло свијесна, да ми није једна вакцина и ни један фармацеутски лијек не могу дати оно што ми може дати „Мајка Природа“, природна храна и лијекови;  ако живим усклађено са њом и ако је поштујем. Свакако да сам кроз живот уложила пуно труда, да би то освјестила, да би се одрекла хране, коју је моје тјело препознало да му не прија (и никад нећу рећи да та иста хране која не прија мом тијелу, не прија и неком другом човјеку). Напротив, поента је да свако за себе то препозна, шта је то што му прија и шта му не прија. Исто тако, ако ми неко понуди 5 вакцина, ја треба, као свјесно биће да донесем одлуку усклађену са самим собом, а не да урадим нешто што ми је неко други тако рекао или (не дај Боже) наметнуо.

Да не дужим, више на ову тему, мислим да је поента већ ту. Буди свој, буди усклађен са собом и својим бићем, сјети се да ти ниси само пролазно тијело, већ да имаш и душу, која вибрира много шире, свјесније и дубље од твог тијела. Драги човјече, врати се себи и природи, шта год у том тренутку то значило за тебе. А дефинитвно, мораш од нечег кренути, па крени од себе, и сагледавања гдје си, како се осјећаш, да ли си уморан и лијен да мислиш својом главом, па ти је лакше да неко други доноси одлуке умјесто тебе и да онда можеш тог неког другог окривити за свој живот. И почни са малим ситним корацима, на том путу, усклађивања са собом и природом. Пронађи тренутке за себе, тренутке за тишину ума, за вјежбање које прија твом тијелу, шетање у природи, и научи да мислиш и осјећај својом главом и својим срцем.

Хвала што сте одвојили вријеме за читање овог текста, искрено се надам да вас је бар за „мрвицу“ инспирисао да мало размислите о свом животу и да га унапредите, како ви најбоље знате и умијете. За случај, да се било ко осјетио прозваним кроз читање, није ми циљ било да никог лично прозовем, већ само да постакнем на мишљење „својом главом“ и осјећање „својим срцем”.

Насловна фотографија текста: Милица Вракела

Текст: Марија Вракела

Ово је глас једног обичног грађанина, који ето по мало размишља и о свету око себе, и где тај свет иде и да ли ће стићи негде или нигде. Ово је глас човека који се труди да размишља у складу са природом. То је глас Зеленог вала и сваког човека који жели да живи у једноставности истинског живота и склада са природом. И тај глас се буни на неке ствари које гледа око себе. 

А једна од тих ствари јесте друштво тренутно, које немилице гомила отпад, без имало свести о загађивању свог станишта. Чујем у наредних 7 дана, угоститељство у  Републици Српкој мора да користи пластичну (или у мало блажој варијанти картонску за поједине ствари) амбалажу и за храну и за пиће. И наравно, то све иде у отпад, не у рециклажу. Не могу ни да замислим која је то количина отпада у сваком кафићу и ресторану, само за 7 дана. Да ли је то збиља потребно? Да ли размишљамо да генерације и генерације после нас треба да “здраво” живе на овој истој планети? 

Има примера на које се можемо угледати. Ето, нама суседна Хрватска плаћа за сваку враћену пластичну флашу (симболичан износ) и рециклира их. Много даље отишла је Словенија, која има “реалне” амбиције да кроз коју годину, постане држава без отпада. Ето једноставно, неке ствари можемо само да препишемо од земаља које то раде успешније. 

Као обичан грађанин, могу само да кажем своје мишљење на тренутну ситуација. А као појединац, свако од нас може да да свој допринос у смањењу отпада. Можемо да минимализујемо потрошњу пластичне амбалаже и кеса, тако што ћемо да носимо цегере и купујемо ствари на мерење које пакујемо у повратну амбалажу.  Они који сеју баште могу да компостирају органски отпад од хране, за природно гнојиво. И ви као савесни појединац ћете сигурно, додати још неке ствари које можете да урадите у свом домаћинству како бисте смањили отпад. 

А Зелени вал, кроз своју скромну производњу финализира производе, коначно, у повратној амбалажи. И купац ће приликом повратка амбалаже, коју је већ користио, добити попуст на следећу куповину. 

Као што рекох, ово је глас само једног обичног грађанина, који има визију једног лепшег и складнијег света и верује у сваког човека ове планете, да ће кад тад да препозна праве вредности, да живи у складу са природом, да цени и поштује сваког појединца и слободу његовог мишљења и израза, јер свако од нас има право да мисли својом главом и осећа својим срцем. 

                                                            Мисао једне Марије…   

                                   Фото: Милица Вракела

Задовољство ми је да напишем и објавим да је данас 22.04.2020. у 12:00 свечано отворена Крајишка кућа у Бања Луци, на дан града. У “срцу” Бања Луке, одмах уз Градску тржницу, реновиран и модернизован је објекат који носи назив “Крајишка кућа”. Мјесто за куповину квалитетног домаћег производа.

Посебно задовољство ми је што су производи Зеленог вала постали дио приче која има будућност, јер подржава и његује продају домаћих призвода. У новом руху на пулту и полицама Крајишке куће, пронаћи ћете и дио асортимана наших призвода. И коначно! У повратној амбалажи, јер се учимо еколошкој освјештености и “смањењу отпада”.

#купујмодомаће