Ovo je glas jednog običnog građanina, koji eto po malo razmišlja i o svetu oko sebe, i gde taj svet ide i da li će stići negde ili nigde. Ovo je glas čoveka koji se trudi da razmišlja u skladu sa prirodom. To je glas Zelenog vala i svakog čoveka koji želi da živi u jednostavnosti istinskog života i sklada sa prirodom. I taj glas se buni na neke stvari koje gleda oko sebe.
A jedna od tih stvari jeste društvo trenutno, koje nemilice gomila otpad, bez imalo svesti o zagađivanju svog staništa. Čujem u narednih 7 dana, ugostiteljstvo u Republici Srpkoj mora da koristi plastičnu (ili u malo blažoj varijanti kartonsku za pojedine stvari) ambalažu i za hranu i za piće. I naravno, to sve ide u otpad, ne u reciklažu. Ne mogu ni da zamislim koja je to količina otpada u svakom kafiću i restoranu, samo za 7 dana. Da li je to zbilja potrebno? Da li razmišljamo da generacije i generacije posle nas treba da “zdravo” žive na ovoj istoj planeti?
Ima primera na koje se možemo ugledati. Eto, nama susedna Hrvatska plaća za svaku vraćenu plastičnu flašu (simboličan iznos) i reciklira ih. Mnogo dalje otišla je Slovenija, koja ima “realne” ambicije da kroz koju godinu, postane država bez otpada. Eto jednostavno, neke stvari možemo samo da prepišemo od zemalja koje to rade uspešnije.
Kao običan građanin, mogu samo da kažem svoje mišljenje na trenutnu situacija. A kao pojedinac, svako od nas može da da svoj doprinos u smanjenju otpada. Možemo da minimalizujemo potrošnju plastične ambalaže i kesa, tako što ćemo da nosimo cegere i kupujemo stvari na merenje koje pakujemo u povratnu ambalažu. Oni koji seju bašte mogu da kompostiraju organski otpad od hrane, za prirodno gnojivo. I vi kao savesni pojedinac ćete sigurno, dodati još neke stvari koje možete da uradite u svom domaćinstvu kako biste smanjili otpad.
A Zeleni val, kroz svoju skromnu proizvodnju finalizira proizvode, konačno, u povratnoj ambalaži. I kupac će prilikom povratka ambalaže, koju je već koristio, dobiti popust na sledeću kupovinu.
Kao što rekoh, ovo je glas samo jednog običnog građanina, koji ima viziju jednog lepšeg i skladnijeg sveta i veruje u svakog čoveka ove planete, da će kad tad da prepozna prave vrednosti, da živi u skladu sa prirodom, da ceni i poštuje svakog pojedinca i slobodu njegovog mišljenja i izraza, jer svako od nas ima pravo da misli svojom glavom i oseća svojim srcem.
Misao jedne Marije…
Foto: Milica Vrakela